Закључци конференције

Закључци Конференције - (Microsoft Word документ)

Учесници Међународне конференције о земљотресном инжењерству, поводом 40 година од Бањалучког земљотреса, која је одржана од 26. до 28. октобра 2009. године у Бањој луци, и на којој је изложено 82 саопштења из земљотресног инжењерства и сеизмологије, донијели су слиједеће

З А К Љ У Ч К Е (*)

1. Према општем мишљењу учесника, посебно експерата међународног значаја, Конференција је била изузетно успјешна и у потпуности је оправдала сва очекивања и циљеве које је организатор поставио. На Конференцији је у цјелости реализован планирани Програм који је предложио Међународни научни комитет. Конференција је била право мјесто размјене знања и искуства, као и сумирања резултата из савеменог земљотресног инжењерства, не само експерата из региона, већ и знатно шире, из Европе, Азије и Америке, посебно из технички развијених земаља, са високим сеизмичким хазардом. Конференција је дала значајан допринос унапређењу и развоју ове важне мултидисциплинарне области градитељства, нарочито у погледу смањења сеизмичког ризика. Значајан је и њен научни допринос изучавању феномена земљотреса бањалучког подручја. Конференција је била врло корисна и за све инжењере који се баве истраживањем параметара земљотреса, урбанистичким и просторним планирањем, пројектовањем, извођењем, надзором и одржавањем грађевинских објеката и инфраструктурних система, као и за органе власти - доносиоце одлука на државном и локалном нивоу.
   Конференцији је присуствовало око 350 учесника. Саопштења учесника су публикована у три књиге, на укупно око 1200 страница, а такође су објављена и у електронском облику, на CD-у.
2. С обзиром да се адекватном примјеном превентивних мјера може значајно утицати на смањење сеизмичког ризика по људство, опрему, имовину, објекте и друго, Конференција истиче неопходност узимања у обзир битних елемената сеизмичког хазарда при просторном и урбанистичком планирању као изузетно важне карике у ланцу релевантних фактора заштите од земљотреса, односно смањења сеизмичког ризика. Подбачај или изостављање бар једне од карика у ланцу учесника на интегралном смањењу сеизмичког ризика: на истраживању сеизмичких параметара, изради и доношењу просторно-урбанистичких планова, као и на пројектовању, изградњи, надзору и одржавању објеката и инфраструктурних система, може довести до нежељених, па и катастрофалних посљедица од земљотреса. Просторно-урбанистичко планирање представља кључни фактор свеобухватне националне стратегије за интегрално управљање сеизмичким ризиком, а тиме и за рационално управљање простором.
3. С обзиром на висок ниво сеизмичког хазарда у региону, потребно је знатно већу пажњу посвети стручном оспособљавању кадрова за пројектовање и грађење објеката у сеизмички активним подручјима. У том смислу треба, увести на грађевинским факултетима предмет Асеизмичко пројектовање и грађење, као и предмет Инжењерска сеизмологија. Тамо, гдје се то не може, у кратком времену их увести кроз факултативну наставу или кроз неки други вид образовања кадрова. Одржавати семинаре, односно савјетовања и специјализације за кадрове из праксе. Неопходно је да се и на архитектонским факултетима студенти упознају бар са основама инжењерске сеизмологије и земљотресног инжењерства, како би могли што успјешније реализовали што већу заштиту становништва и објеката од дејства земљотреса при изради просторних и урбанистичких планова, као и при пројектовању и изградњи објеката.
4. Треба што прије приступити иновацији грађевинске регулативе из области пројектовања и грађења објеката у сеизмички активним подручјима. У том смислу, када је ријеч о грађевинском конструктерству, најприхватљивије рјешење је у примјени савремених европских прописа, такозваних Еврокодова.
5. Такође треба приступити изради нових сеизмолошких карата за релевантне повратне периоде, у складу са савременим европским прописима.
6. При надоградњи зграда и другим техничким интервенцијама - реконструкцијама на постојећим објектима, због изузетне специфичности радова треба посебно водити рачуна о што већој заштити од земљотреса у складу са савременим достигнућима и прописима. За овакве објекте треба осигурати врло квалитетну техничку контролу, односно ревизију, као и висок ниво стручности пројектанта, извођача и надзорних органа.
7. Констатује се да би, због досадашњег, као и ради будућег развоја града Бање Луке, односно Републике Српске, било значајно да се посебна пажња обрати на проучавање сеизмичког хазарда и ризика, као и на превенцију од будућих земљотреса, с обзиром да су ово сеизмички активна подручја у којима треба очекивати земљотресе интензитета I=7°-9° MSK-64, односно I =7о-9о EMS скале, која од 1998. године важи у ЕУ.
   У том смислу, предлаже се:
   • Да град Бања Лука посебно обрати пажњу на развој сеизмолошке службе, која даје основне информације како о земљотресу као феномену, тако и о његовим манифестациајма на тлу, као базу за даље анализе које се односе на асеизмичку градњу и друге ризике, повезане са овим природним феноменом. Предлаже се да се сеизмолошка дјелатност у Републици Српској конституише независно од Хидрометеоролошког завода и да се ојача како новим стручњацима, тако и одговарајућом опремом, која је неопходна да би се ишло у корак са развојем у овој области - на свјетском нивоу. У прилог наведеном иде и чињеница да је у свим републикама бивше Југославије сеизмолошка дјелатност одвојена од хидрометеоролошке.
   • Да се уради микросеизмичка рејонизација данас урбанизованог простора града Бање Луке, (Карта сеизмичке микрорејонизације Бањe Луке, урађена 1971. године односи се на површину од 3.500 хектара) са проширењем града (нa површину 18.300 хектара) према урбанистичким плановима бар до 2025. године, као стратегијске важности за даљи развој града. Исто се односи и на друге градове у Републици Српској, као и на градове у другим државама насталим распадом СФРЈ, који се налазе у сеизмички активним подручјима. Имајући у виду да микросеизмичка рејонизација представља круну проучавања земљотреса и њиховог утицаја на тло и све што је у вези са њим (људство, објекти итд.) и да она даје основне параметре за асеизмичку градњу и сваку другу превенцију од земљотреса, њена израда се намеће као неопходна за даљи одрживи развој градова. Она представља и основ за процјену степена повредљивости становништва и објеката, односно учинка деструктивног деловања земљотреса.
   • С обзиром да су 1969. године сви објекти бањалучког подручја претрпјели земљотрес од 7о-9° скале MSК-64, а да је од тада прошло 40 година, што је, због углавном, неадекватног одржавања и зуба времена, знатно допринјело даљем погоршању њихове сеизмичке отпорности, неопходно је да се за очекивани (процењени) максимални земљотрес разради одговарајућа методологија за процјену сеизмичке отпорности, односно могућих оштећења појединих објеката, и превентивно предложе, што је могуће прије, додатне заштитне техничке интервенције на њима. Ове интервенције - рехабилитације се посебно односе на објекте и инфраструктурне системе, чије је функционисање неопходно у току и одмах након земљотреса (болнице, ватрогасни објекти, водовод, државне установе од изузеног значаја за управљање ванредним ситуацијама - у спашавању становништва испод рушевина, његовом збрињавању и др.), као и на објекте од изузетног историјског и културног значаја. У групу објеката, чију провјеру сеизмичке отпорности и евентуално ојачање прије очекиваног максималног земљотреса треба извршити, спадају нпр. бране, термоелектране, објекти прљаве технолгоије и слично, чијим рушењем, посљедице могу бити катастрофалне.
8. Реализовати Пројекат прецизног нивелмана ширег бањалучког подручја, односно подручја захваћеног катастрофалним земљотресима из 1969. године, ради одређивања деформација површине земљине коре. Прво (нулто) мјерење треба извршити што прије.
9. Предлаже се да ресорне институције (Завод за заштиту културно-историјског наслеђа, Завод за изградњу града и др.) изврше допуне евиденција о објектима културно-историјског наслеђа геодетском и фотограметријском документацијом.
10. Приступити едукацији становништва у циљу предузимања превентивних мјера заштите становништва и материјалних добара од земљотреса. У том погледу, државни и локални органи, посебно они који су задужени за ублажавање и отклањање посљедица насталих у ванредним ситуацијама (земљотрес, поплаве, пожари и сл.) треба да донесу детаљне планове и програме, чијом реализацијом би се постигла што већа припремљеност становништва у случају појаве земљотреса. Искуства из догођених земљотреса у блиској прошлости у свјету показује да је од изузетног значаја благовремена припремљеност становништва за земљотес, јер она може да умногоме умањи жртве земљотреса и штете на објектима. Сектори - штабови за ванредне ситуације, у циљу ублажавања последица земљотреса, треба с вријемена на вријеме да врше обуку и одржавају проверу система заштите, симулирајући на одређеној (репрезентативној) територији (насељу, граду) могући максимални земљотрес (за одређени повратни период) уз процену броја могућих жртава и повређених, као и степена оштећења објеката и инфраструктурних система, имајући у виду да и локални штабови за ванредне ситуације могу да претрпе последице земљотреса у људству, опреми и сл.
11. Предлаже се формирање завода (боље института) за земљотресно инжењерство и инжењерску сеизмологију Републике Српске у Бања Луци, као самосталне институције, с обзиром на висок ниво сеизмичког хазарда на територији Републике Српске, посебно бањалучког региона. Једино је таква институција, кадровски оспособљена, просторно обезбијеђена и савремено опремљена, у стању да, на међународном нивоу, сарађује, изучава и примјењује теорију и праксу везану за дефинисање сеизмичког хазарда и смањење сеизмичког ризика, као и за друге задатке из ове важне области градитељства. Предлаже се оснивање таквих институција и у другим државама региона са израженијом сеизмичком активношћу.
12. С обзиром да је земљотресно инжењерство мултидисциплинарно и да земљотрес погађа велик дио свјетске популације, посебно земаља Балкана, препоручује се још интензивнија сарадња, посебно у области научно истраживачког и високостручног рада, на регионалном и међународном нивоу, а све у циљу смањења сеизмичког ризика на друштвено прихватљив ниво.

Учесници Конференције одају изузетно признање организатору ове импозантне Међународне конференције - Граду Бања Лука, као и Републици Српској, на широкој подршци за њено одржавање. Такође, учесници се посебно захваљују суорганизаторима Конференције - Заводу за изградњу Бања Лука - ЗИБЛ-у и Институту за земљотресно инжењерство и инжењерску сеизмологију - ИЗИИС-у из Скопља, на врло успјешној организацији Конференције. Учесници Конференције такође одају признање Организационом комитету и Међународном научном комитету за врло успјешан рад Конференције.

Бања Лука, 28.10.2009.
Радна група Конференције за закључке

(*) Радна група, овлашћена од Конференције, за коначну редакцију закључака: проф. др М. Аћић, проф. др М. Гаревски, проф. др В. Лукић, проф.Б. Павићевић, Ч. Савић и проф. др Д. Тркуља